УЛЕМИНА ПЕРЦЕПЦИЈА ОСМАНСКИХ ВЕЛИКИХ ВЕЗИРА БОСАНСКОГ ПОРЕКЛА – НА ПРИМЕРУ БАШТЕ ВЕЗИРА, ПРВОГ ОСМАНСКОГ БИОГРАФСКОГ ДЕЛА О ОСМАНСКИМ ВЕЛИКИМ ВЕЗИРИМА

Сажетак

Османска држава је била друштво у коме су током целог њеног постојања коегзистирале различите религије, језици, етницитети и по многим другим обележјима особене групе. С тим у вези се у литератури о Османском царству говори о космополитизму и толеранцији који су у њему владали. У овом раду се указује на неке дисонантне тонове засноване на етничкој основи унутар османске владајуће војно-административне класе. Радом се сугерише да је постојала етничка нетрпељивост коју су припадници улеме као „стари муслимани” турског порекла пројављивали према великим везирима „новим муслиманима”, тј. „новим Османлијама”1 због њиховог босанског порекла. Окосница ове претпоставке је једна реченица из дела Башта везира из 1718. године у којој аутор, османски интелектуалац и припадник улеме Османзаде Ахмед Таиб, негодујућим тоном истиче босанско порекло великог везира Салих-паше Невесињца, доведеног у Истанбул девширмом (данком у крви) почетком XVII века. Ово није усамљен пример етничке нетрпељивости улеме према османским државницима конвертитима или изданцима девширме. Њиме се, међутим, не жели апсолутно негирати космополитизам и толеранција у османском друштву већ се они релативизују и сугерише се да треба бити прилично опрезан у њиховом истицању као општих одлика тог друштва.